Selidbe su nam u krvi, prošlosti i istorijskoj predodređenosti. Od najstarijih vremena i genetske čistine plavih i svetlih Starih Slovena nomadstvo je bilo način života. Selidbe da bi se pronašla plodna zemlja i šume bogate divljači. Selidbe da bi se pronašli izvori vode i puno ribe. Opet selidbe, kada se iscrpe zalihe hrane. Seobe naroda, menjanje istorijske evropske pozornice. Priče o bogatom Rimskom carstvu dopiru i do naših predaka. Seobe Starih Slovena na istok, zapad i jug.
Otimanje vizantijske teritorije. Borba za osvajanje novog životnog prostora. Osvajanje Balkana i trajno naseljavanje. Osnivanje prvih država. Propadanje istih. Nove selidbe, komešanja ratovanje, otimanje i osvajanje. Srbi sagradiše sebi ognjište na sred raskršća.
Vizantija, Ugri, Bugari, Hrvati, Mongoli, krstaši, Turci, Habzburzi… Smenjuju se vojske i osvajači, a selidbe ih prate kao neminovnost.
Tursko ropstvo, zulumi, bežanija. Novi ratovi, pobune i nade za oslobođenje. Selidbe, opet, posle propasti i izgubljenih nada. Molbe moćnim carevima i sultanima da nam poštedi život, ostavi parče zemlje i omogući parče hleba.
Ustanci. Prvi, Drugi. Zbogom Turci, Dobar dan moderna Srbijo. I opet selidbe u bolje sutra. Ovog puta iz Hercegovine i Crne Gore u slobodnu Srbiju.
Novo vreme – nove nesreće. Novi neprijatelji i osvajači. Prvi balkanski, Drugi Balkanski, Prvi svetski, Drugi svetski, svaki krvaviji i veći od prethodnog.
Socijalizam – nada za siromahe. Selidbe iz planinskih zabiti i zaostalih krajeva u napredne, plodne oblasti. Industrijalizacija, elektrifikacija. Gradska svetlla blješte i privlače stanovnike sela. Premeštanja iz sela u grad traju decenijama.
A onda kraj XX veka i još jedan krvavi pir zavađenih naroda. Selidbe, izbeglice, uništene nade i životi. Opet. Dokle? Kada će nam sudbina doneti konačno smirenje?Da li će se raskršće jednom pomeriti sa naše kuće?